Kinoa se lako kuva – dovoljno je 10-20 minuta. Ima prijatan, orašast ukus i odlično se uklapa u kuvana jela, predjela i salate.  Ne sadrži gluten, pa je mogu slobodno koristiti i osobe koje pate od celijakije. Sadrži veliku količinu proteina pa se posebno preporučuje veganima i vegetarijancima. Šolja kuvane kinoe sadrži oko 16% preporučenog dnevnog unosa proteina. Ti proteini sadrže svih osam esencijalnih aminokiselina (koje telo ne sintetiše, već moraju da se unesu ishranom) što kinou svrstava u retke biljne izvore koji su potpuni u ovom pogledu. Kinoa sadrži lizin koji može da pomogne u obnovi hrskavice, zato što učestvuje u obnovi kolagena, glavnog sastojka hrskavice. Šolja kuvane kinoe sadrži 21% preporučenog dnevnog unosa biljnih vlakana, što je dvostruko više od ostalih žitarica. Većina vlakana koje kinoa sadrži su nerastvorljiva, pa imaju laksativni efekat. Manja količina rastvorljivih vlakana koje sadrži stvara u želucu gel koji usporava varenje, što daje osećaj sitosti, a takođe doprinosi i snižavanju “lošeg” holesterola u krvi. Zahvaljujući tim vlaknima kinoa ima relativno nizak glikemijski indeks, 54, što je čini pogodnom i za dijabetičare. Bogata je antioksidansima što doprinosi usporavanju procesa starenja i pomaža u prevenciji degenerativnih bolesti kao što su rak, artritis, makularna degeneracija i Alchajmerova bolest. Bogata je flavonoidima koji poseduju antidepresivna svojstva, što čini kinou značajnom namirnicom za ishranu osoba koja pate od anksioznosti, depresije i ostalih oblika potištenosti. Posebno se preporučuje tokom stresnih perioda u našem životu. Naime, bogata vlaknima i visokokvalitetnim proteinima, kinoa sadrži i magnezijum koji se lako usvaja, a koji opušta krvne sudove, poboljšava provođenje nervnih impulsa i održavanje nivoa kortizola (hormona stresa) pod kontrolom.