Vaša korpa
Istrazivanja > Čudesne ovsene mekinje

Čudesne ovsene mekinje


Samo dve kašike ovsenih mekinja na dan mogu da vam pomognu da smršate, da snizite holesterol i zaštitite svoje krvne sudove, da predupredite ili ublažite dijabetes, da sprečite zatvor i da preventivno utičete na mogućnost razvoja raka debelog creva...

Da li vam se čini isuviše jednostavnim da bi bilo istinito? Sva su „čuda“ veoma jednostavna, a ovo „čudo“ je srećom i naučno i klinički ispitano i dokazano. Francuski lekar i dijetolog dr Pjer Dikan (Pierre Dukan), autor nekoliko poznatih dijeta i knjiga-bestselera o tim dijetama, isprobao je delovanje ovsenih mekinja najpre u okviru svoje porodice, a kasnije i na nizu pacijenata, i uverio se da su one najdelotvornije delovale za mršavljenje od svih sredstava koje je koristio. A evo i zašto.

Moć rastvorljivih vlakana

Ovas je žitarica koja nije mnogo zastupljena u ljudskoj ishrani. Kod nas se prednost daje pšenici, eventualno raži ili heljdi, dok se ovas znatno redje koristi. Ovas ili zob poznat je uglavnom kao osnovna hrana za konje. Medjutim, on poseduje nešto što se ne nalazi ni u pšenici, ni u raži, ni u heljdi, ni u ostalim žitaricama. Ono što ga razlikuje od svih ostalih žitarica su tzv. rastvorljiva biljna vlakna.

Poznato je da žitarice sadrže celulozna vlakna koja su nesvarljiva i koja čine ono što se u nutricionizmu naziva balastnim materijama. Da bismo održali dobro zdravlje, neophodno je da unosmo te balastne materije. Na primer, pošto se ishrana savremenog čoveka zasniva uglavnom na belom brašnu lišenom prirodnih balastnih materija koje žitarice inače sadrže, lekari preporučuju da kao dopunu ishrani korstimo pšenične mekinje koje sadrže dosta tih vlakana. Pšenične mekinje se koriste, na primer, kao delotvorne protiv zatvora, jer su nesvarljive i zbog toga samo prolaze kroz creva, a u isto vreme svojim mehaničkim dejstvom pokreću peristaltiku creva. Medjutim, pšenične mekinje često umeju i da iritiraju debelo crevo, da izazovu nadimanje, gasove i stomačne tegobe, pa se sa njima mora biti oprezan.
Ni balastne materije ili biljna vlakna koja sadrži ovas ne mogu da se svare, i one takodje prolaze kroz creva u nesvarenom obliku i izbacuju se preko stolice. Medjutim, za razliku od pšeničnih vlakana i vlakana drugih žitarica koja su nerastvorljiva, vlakna ovsa koja se nalaze u ovsenim mekinjama se RASTVARAJU u vodi. I ne samo da se rastvaraju, ona zapravo upijaju tečnost, višestruko uvećavajući svoj obim (mogu čak da ga uvećaju i do 35 i 40 puta!!); a upijaju ne samo okolnu tečnost, nego i sve materije rastvorene u toj tečnosti. Hajde sad da pogledamo šta to znači za proces varenja.

Ovas usporava apsorpciju hrane

Razlaganje hrane na svarljive sastojke počinje u ustima. Hrana koju unosimo u organizam sastoji se od ugljenih hidrata, masti i belančevina. Da bi se ove materije usvojile, moraju da se razlože na prostije sastojke. Proces razlaganja počinje već delovanjem enzima pljuvačke u ustima, a nastavlja se i dovršava u želucu. Ugljeni hidrati, odnosno složeni šećeri, razlažu se na prostije šećere, složene masti se razlažu na esencijalne masne kiseline, a belančevine na aminokiseline. Sve se to obavlja pod uticajem enzima (počev od enzima pljuvačke, ptijalina), hlorovodonične kiseline, žuči i pankreasnog soka u želucu. Nakon što se hrana u želucu dobro izgnječi i razloži na svoje proste sastojke, ona prelazi u tanko crevo.
Osnovna uloga tankog creva je da svojim finim resicama apsorbuje ove već razložene hranljive sastojke. Tanko crevo iz vlažne smese hranljivih sastojaka, nesvarljivih materija, enzima i fermenata resorbuje glukozu (prosti šećer), esencijalne masne kiseline i aminokiseline, i to direktno u krv, koja ih dalje raznosi do tkiva i organa gde ispunjavaju svoju energetsku i gradivnu funkciju. Sve što preostane i u čemu nema hranljivih materija potrebnih organizmu nastavlja svoj put dalje u debelo crevo, odakle se posle izvesnog vremena eliminiše iz organizma.

Pretpostavimo sada da smo uz svoj uobičajeni obrok uzeli i supenu kašiku ovsenih mekinja.
Pljuvačka i enzimi u ustima ne mogu da deluju na ovsena vlakna, jer čovek nema odgovarajuće enzime koji bi ih varili. Rastvorljiva ovsena vlakna će već u želucu početi da upijaju vodu iz unetih namirnica, čime će njihov obim početi da se uvećava. Zajedno sa vodom, ovsena vlakna upijaće i već razložene hranljive sastojke. Iz želuca se hrana, sada već potpuno razložene na proste šećere, aminokiseline i esencijalne masne kiseline kreće u tanko crevo. Jedina uloga tankog creva je da svojim resicama apsorbuje vodu punu rastvorenih hranljivih materija i da ih dopremi u krv. Medjutim, ovsene mekinje, koje su već u želucu uspele da upiju odredjenu količinu vode sa rastvorenim hranljivim sastojcima, nastavljaju da ih upijaju i u tankom crevu, zahvaljujući čemu se usporava proces upijanja hranjivih materija u debelom crevu.

Kad se pogleda pod mikroskopom, nabubrela ovsena vlakna izgledaju kao niz kesica koje su u sebe upile vodu sa rastvorenim hranljivim materijama. Kada hranljive materije i voda jednom udju u te „kesice“, više ne mogu da izadju iz njih. Resice tankog creva ne mogu da ih „isisaju“ iz nabubrelih ovsenih vlakana. Tako se ovsene mekinje, koje su višestruko uvećale svoj obim usled upijanja tečnosti i hranljivih sastojaka, zajedno sa nesvarljivim materijama kreću u debelo crevo, odakle će biti eliminisane iz organizme, odnoseći i jedan deo hranljivih materija i kalorija sa sobom. Sada ćemo da pogledamo kakve sve to posledice može da ima na proces varenja i metabolizam čitavog organizma.

Ovsene mekinje - dijeta same po sebi

Osobama koje žele da smršaju često je osećaj gladi velika prepreka. Fini nervni zavšeci na zidovima želuca izazivaju osećaj gladi. Kada je žaludac pun, hrana ga rasteže vršeći pritisak na njegove zidove. Taj pritisak povećava razmak izmedju nervnih završetaka, koji onda šalju mozgu signal koji označava osećaj sitosti. U medicinske svrhe se to, na primer, koristi za kontrolu neumerenog apetita, i to na sledeći način: u nekim slučajevima može operativnim zahvatom da se ugradi prsten kojim se stegne gornji deo želuca, stvarajući tako „mali želudac“ koji se lako napuni sa samo nekoliko zalogaja. Čim se napuni, on pošalje mozgu signal sitosti.  Pošto ovsene mekinje mogu upijanjem vode da uvećaju svoj obim za 20 do 40 puta , one omogućavaju da se sa manje unete hrane želudac napuni. Na taj način, konzumiranje samo jedne supene kašike ovsenih mekinja uz obrok omogućuje vam da se zasitite, a da ste pri tom zapravo pojeli manju količinu hrane.
Osim toga, ovsene mekinje, kao što smo videli, upijaju u sebe i znatnu količinu tečnosti sa rastvorenim hranljivim materijama i tako sprečavaju da se znatna količina već unetih kalorija usvoji. Hranjive materije naprosto sa ovsenim mekinjama zajedno prodju kroz creva i eliminišu se iz organizma. Ovsene mekinje su odlične za sve one koji žele da smršaju, jer neće morati da drže nikakvu posebnu dijetu. Mogu da nastave da se hrane na relativno prirodan i normalan način, uz dodatak samo jedne ili dve kašike ovsenih mekinja u svojim dnevnim obrocima.

Preventiva protiv povišenog holesterola i srčanih oboljenja

 

O tome koliko su ovsene mekinje korisne za srce govori činjenica da je u Americi to jedina namirnica za koju je inače prilično stroga Uprava za Hranu i Lekove (FDA) dopustila da nosi natpis da je „korisna za srce“. I ne samo to, ovsene mekinje su prva namirnica koju je ta ista institucije svrstala u „lekovite namirnice“.
Povišeni holesterol, tzv. „loš holesterol“ (HDL) smatra se na Zapadu za jednog od glavnih neprijatelja, odgovonog za 50% svih smrtnih slučajeva. On se taloži na zidove arterija izazivajući njihovo postepeno zapušenje. I to se ne dešava samo kod starijih ljudi – autopsije na poginulim mladim vojnicima u svojim dvadesetim godinama često pokazuju da su njihove srčane arterije već bile zakrečene holesterolom.  Naša sopstvena jetra proizvodi loš holesterol iz konzumiranih životinjskih masnoća. Holesterol je lepljiv i ako dospe u krv, počinje da se taloži na zidovima arterija.
Kada uz hranu koju jedete konzumirate i ovsene mekinje, „loš“ holesterol proizveden u procesu varenja zalepi se za njihova vlakna na isti način kao što bi se zalepio za zidove arterija. A pošto ta vlakna u nesvarenom obliku prolaze kroz tanko crevo i dospevaju u debelo crevo, ni holesterol koji se zalepi na njih ne dospeva u krv, već se eliminiše iz organizma.  Po tvrdnjama dr Pjera Dikana, redovnim konzumiranjem ovsenih mekinja može da se snizi „loš“ holesterol za 15% - što odgovara dejstvu lekova koji se koriste u istu svrhu.

Ovsene mekinje sprečavaju nagle skokove šećera u krvi

Glukoza je najbrža energetska materija, koja se dobija razlaganjem složenih šećera. Medju složenim šećerima postoje takozvani „brzi šećeri“, kao što su npr. med i rafinisani beli šećer, koji se vare izuzetno brzo i izuzetno brzo i dospevaju u krv, izazivajući skokove količine glukoze u krvnoj plazmi. A postoje i spori šećeri, složeni šećeri, kao što je naprimer skrob iz žitarica i krompira, za čije je varenje potrebno više vremena, tako da oni ne izazivaju nagle skokove nivoa glukoze u krvi. Kad količina glukoze u krvi predje izvesnu granicu, ona postaje toksična i oštećuje krvne sudove. Zato, čim nivo glukoze u krvi predje 1g po litru, pankreas luči insulin koji treba da eliminiše šećer iz krvi i uskladišti ga u jetri ili u mišićima.
Savremena ishrana, prebogata „brzim šećerima“, kojih su puni industrijski slatkiši, bela peciva i kolači, neprekidno zadaje „glikemijske šokove“ organizmu, opterećujući tako pankreas do krajnje mere. Čak i ukoliko pankreas uspe da dobro obavi svoj posao i ukloni suvišnu glukozu iz krvi, ona će se ipak nataložiti u organizmu, samo pretvotena u masne naslage.  Kod nekih osoba, medjutim, pankreas ne radi kako treba. On nije u stanju da proizvede dovoljno insulina da bi se eliminisala sva suvišna glukoza. Kako vreme odmiče, kod starijih se može razviti tzv. „šećerna bolest“ koja može da stvori opasne komplikacije ukoliko se ne leči. Zašto je danas dijabetes toliko rasprostranjen? Tome u velikoj meri doprinosi ishrana bogata šećerima. Pogotovo savremeni slatkiši i zašećerena pića puna „brzih šećera“ izazivaju nagle skokove glukoze u krvi iscrpljujući pankreas.
Kakvu ulogu u tom procesu mogu imati ovsene mekinje? Ako smo u istom obroku konzumirali „brze šećere“ i ovsene mekinje, „brzi šećeri“ će prvi završiti proces varenja i dospeti u tanko crevo, gde počinju da se resorbuju. Ali, tada iz želuca u tanko crevo dospevaju i ovsene mekinje koje ne mogu da se svare i koje su već upile dosta tečnosti i stvorile lepljivu masu nalik na neku mrežu. Za njih se lepi i glukoza koja je dospela u tanko crevo. Glukoza će se ipak na kraju resorbovati u krv, mada ne u onolikoj količini i ne onoliko brzo koliko bi to bilo da nema ovsenih mekinja. Na taj način konzumiranje ovsenih mekinja u okviru obroka sprečava da dodje do naglog skoka glukoze u krvi.
Naravno, mnogo je zdravije da umesto brzih šećera komzumiramo složene ugljene hidrate iz žitarica, krompira, mahunarki i sl. Osim toga, pošto su mišiću najveći potrošači glukoze, redovna fizička aktivnost i fizički napor odlična su prevencija protiv nagomilavanja glukoze u krvi i njenog kasnijeg pretvaranja u masti.

Ovsene mekinje i rak

Rak je jedna od najčešćih bolesti današnjice. Iako njegova geneza nije potpuno objašnjena, istraživanja i klinička praksa pokazuju da su preterano konzumiranje hrane i gojaznost jedan od faktora obolevanja od raka. Zbog toga ovsene mekinje, koje zapravo umanjuju količinu apsorbovanih hranljivih materija, mogu poslužiti kao faktor za prevenciju raka, a pogotovo raka debelog creva, koji je jedan od najrasprostranjenijih. Epidemiološka istraživanja, a posebno velika epidemiološka studija o raprostranjenosti raka u Kini, pokazala su da je u kulturama čija je ishrana bogata integralnim žitaricama (dakle i biljnim vlaknima), rasprostranjenost raka debelog creva znatno manja nego na Zapadu koji se hrani uglavnom rafinisanom industrijskom hranom.

Ovsene mekinje protiv zatvora

Ovsene mekinje su takodje i odlično sredstvo protiv opstipacije, i to iz dva razloga. Prvo, nesvarljive su i svojom masom mehanički nadražuju receptore debelog creva podstičući  njegove kontrakcije i pražnjenje. A drugo, pošto su upile dosta vode, omogućavaju da sadržina debelog creva bude mekša, čime se olakšava eliminacija. Već smo pomenuli da se i nerastvorljiva biljna vlakna u na primer pšeničnim mekinjama preporučuju u tretmanu zatvora, ali da ona nisu tako dobro rešenje jer su mehanički gruba, oštra, i mogu iritirati debelo crevo, a i izazvati nadimanje i gasove.

Mekinje se mogu uzimati u kom god obliku želite. Mogu se uzimati sa vodom, sa presnim mlekom, sa jogurtom, mogu se posuti po salati, mogu se dodati u supu, u testo za slatke ili slane palačinke, ili u testo za picu ili hleb. A postoje i zanimljivi i ukusni recepti. Ovsene mekinje mogu da udju u sastav gotovo svakog jela koje sadrži testo u nekom obliku. Evo samo nekoliko ideja, a vi slobodno pustite na volju sopstvenoj kulinarskoj mašti.

 

Zanimljive recepte naći ćete na našem sajtu pod „VIDEO RECEPTI“.