Koristi se u svakodnevnoj ishrani kao začin u jelima i kao stoni začin i veoma je ukusan. Izvanredan je u pripremi raznih čorbi, kuvanih jela, sosova, testenine, salate i dinstanog povrća. Tokom leta posebno obogaćuje ukus grilovanog povrća i pečurki na žaru. Na Zapadu se još uvek često brkaju Shoyu i Tamari. (npr. čuveni Kikkoman-ov soja sos je zapravo Shoyu.) Osnovna razlika između ova dva japanska sosa je u tome što Tamari ne sadrži žitarice i nastaje kao "nusproizvod" misa od soje u obliku tečnosti koja se oslobađa tokom fermenatacije soje, dok se u sastavu Shoyu-a osim soje nalazi i pšenica. Fermentacija shoyu-a u tradicionalnim japanskim buradima od kedrovine traje oko godinu dana.     Lekovita svojstva: Shoyu je moćan antioksidans i ima antikarcenogeno dejsto. Sadrži žive enzime koji direktno podržavaju proces varenja hrane. Pomaže u sprečavanju arterioskleroze i snižavanju visokog krvnog pritiska. Neutrališe preteranu kiselost organizma i jača krvnu sliku. Bogat je mineralima i vitaminima B grupe. Sadrži proteine, obilje kalcijuma, fosfora, gvožđa, natrijuma, kalijuma i bioflavonoida.