ǀ Sve kategorije ǀ Zdravlje 07.05.2019
Neprestano vas muče neke boljke i nedefinisane tegobe? Možda je uzrok upravo disbalans hormona.
Da li Vam se dešava da se ponekada preznojite bez razloga i osetite kako srce počne snažnije da vam lupa, aritmično i nepravilno? Imate li problema sa viškom ili manjkom kilograma, umorni ste i malaksali? Jesu li vam lomljivi i krti nokti, a kosa opada? Ako imate većinu ovih simptoma, pravo je vreme da proverite hormone i otkrijete pravi uzrok vaših tegoba.
Svi znamo za njih, ali šta su, zapravo, hormoni?
Hormoni su organska jedinjenja koja utiču na sve procese u organizmu. Potiču od grčke reči „horme“ (όρμή), što znači pokrenuti, probuditi. Hormone luče žlezde sa unutrašnjim lučenjem, kao i neki organi koji su zaduženi za njihov nastanak (bubrezi, jetra). Iako deluju u malim količinama, bilo kakav hormonski disbalans veoma se upečatljivo i karakteristično odražava na celokupno stanje organizma.
Od hormona zavisi i psihičko i fizičko stanje čoveka. Da li ćete biti raspoloženi ili ne, siti ili gladni, mršavi ili debeli, visoki ili niski, fizički privlačni ili odbojni, i na kraju – zdravi ili ne, sve je to odraz dejstva hormona. Činjenica je da niste ni svesni njihovog postojanja kada je sve kako treba, baš kao i kada savršeno radi imuni sistem. Međutim, čim se nešto poremeti, usled raznih faktora (nepravilne ishrane, stresa, izloženosti toksinima, manjka fizičke aktivnosti), očas posla shvatite o kako bitnim organskim jedinjenjima je reč.
Koji su to neki od najvažnijih hormona?
Što se tiče žlezda sa unutrašnjim lučenjem, najvažnija je hipofiza koja se nalazi u mozgu. Veoma je mala, poput zrna graška, ali je izuzetno moćna i bitna za pravilan rad telesnih funkcija. Naime, ona je zadužena za nekoliko važnih hormona: hormon za podsticaj rasta, zatim za hormone koji kontrolišu korišćenje vode i masti, krvni pritisak kao i regulaciju toplote u telu. Hipofiza takođe nadzire i razvoj polnih karakteristika kod oba pola. Reguliše i pretvaranje hrane u različite oblike energije, kao i rad mišica, bubrega, i ostalih organa. Takođe, ovde je bitan i hormon prolaktin, koji pokreće razvoj mlečnih žlezda i proizvodnju mleka kod porodilja.
Još jedna važna žlezda je i štitasta, koje je smeštena u vratu, u predelu grkljana. Njen oblik podseća na leptira, a proizvodi hormone tiroksin, tironin i kalcitonin, koji podstiču rast i razvoj tela, kao i metaboličke procese.
Nadbubrežne žlezde, baš kao što i samo njihovo ime kaže, nalaze se iznad oba bubrega. One proizvode hormon adrenalin koji utiče na krvni pritisak i reakcije prilikom nesvakidašnjih situacija (uzbuđenje, stres, strah…). Što je situacija u kojoj se čovek nađe dramatičnija, i lučenje adrenalina će biti veće.
Zanimljivosti o hormonima
Serotonin – jedan od hormona koji utiče na raspoloženje, apetit i san, ali i pamćenje i učenje. Da bi se pospešilo njegovo lučenje, neophodno je biti fizički aktivan. Samim tim, povećava se i nivo raspoloženja.
Dopamin – hormon koji dovodi do oslobađanja hormona oksitocina, koji se naziva još i “hormon zagrljaja.” Pojačano se luči upravo tokom grljenja. Naučno je dokazano da bi grljenje bilo efektno, odnosno da bi se i ovaj hormon lučio kako treba, potrebno je da zagrljaj traje duže od proseka, koji iznosi 9,5 sekundi.
Endorfini (nastaju u hipotalamusu) – oslobađaju se kada smo zaljubljeni, smanjuju nervozu, osećaj bola i redukuju stres.
Progesteron i estrogen – ženski hormoni koji veoma utiču na žensko raspoloženje i promene istog. Estrogen bi se mogao opisati kao hormon zbog kog smo veseli i seksepilni, a progesteron je onaj koji ima etiketu “partibrejkera” jer od žene povremeno stvara džangrizavu osobu, dosadnu i nimalo privlačnu.
Testosteron – muški hormon i glavni krivac zbog kog iskaču bubuljice, dok je LH zadužen za seksualnu želju.
Hranom do hormonskog balansa
Ako ste se pitali da li je moguće zdravim životom i navikama, između ostalog, i zdravom ishranom, uticati na hormone i njihov pravilan rad, odgovor je pozitivan. Ishrana je jedan od veoma bitnih faktora za ljudski organizam i normalno funkcionisanje hormona. Osim toga, potrebno je i dovoljno sna, redovne fizičke aktivnosti, redukovanog unosa alkohola i kofeina, provođenja što više vremena napolju i na suncu, kao i svesnog izbegavanja stresnih situacija i negativnih ljudi.
Namirnice uz pomoć kojih možemo elimisati najveći broj tegoba povezanih sa hormonskim disbalansom su:
Slatki krompir (batat), integralni pirinač i kinoa – stabilizuju nivo šecera u krvi i tako sprečavaju nagli insulinski skok. Time se stvara zdrava sredina za normalno funkcionisanje jajnika.
Kelj, karfiol, prokelj – pomažu jetri da metabolizuje hormon estrogen, koji kontroliše mesečni ciklus.
Bademi – odgovorni su za kontrolisanje nivoa šecera u krvi, smanjenje krvnog pritiska i holesterola, a pri tom utiču i na osecaj sitosti.
Avokado – bogat omega-3 masnim kiselinama, vitaminima C, E i K, uz pomocć kojih se postiže normalan nivo estrogena.
Maslinovo ulje – sadrži nezasićene i omega-9 masti, veliku dozu vitamina i antioksidanasa. Kontroliše nivo šecera u krvi, smanjuje krvni pritisak, kao i rizik od dijabetesa i srčanih bolesti.
Jogurt – probiotici iz jogurta stabilizuju nivo estrogena, tiroida i fitoestrogena.
Omega-3 i omega-6 masne kiseline – trebalo bi ih unositi u podjednakom razmeru. Omega-3 masne kiseline se nalaze u orasima i lisnatom povrću, a omega-6 u: lanenom semenu i ulju, sojinom ulju, kao i uljima žutog noćurka, boraga i crne ribizle, itd.
Maka koren - sadrži 20 različitih aminokiselina, kompleks vitamina B, vitamin C i E, potom kalcijum, gvožđe, natrijum, magnezijum, fosfor, cink. Efikasno umanjuje tegobe menopauze kod žena, otklanja probleme sa endometriozom i policističnim jajnicima, utiče na plodnost (i kod muškaraca i žena) i potenciju (muškarci), delotvoran je kod stresa i manjka energije. Posle pedesete godine bi trebalo muškarci da je koriste zbog potencijalnih problema sa uvećanom prostatom. Štiti kožu od UV zračenja, odličan je borac protiv alergija, blagotvorno deluje na multipleks sklerozu.
Povećan unos magnezijuma – najviše ga ima u zelenom lisnatom povrću, koštunjavom voću i semenkama, soji, avokadu, bananama, crnoj čokoladi.
Autor: Milica Tasovac
HEMA-KHEYA-NEYE ǀ 2022
PROGRAMIRAO ǀ TEKOMS
