ǀ Sve kategorije ǀ Nas izbor 23.3.2016.
Najdelotvornije sredstvo za mršavljenje! Čini se isuviše jednostavnim da bi bilo istinito, ali sva su čuda jednostavna, a ovo čudo je na sreću i naučno i klinički ispitano i dokazano.
Francuski lekar i dijetolog dr Pjer Djukan (Pierre Dukan), autor nekoliko poznatih dijeta i knjiga-bestselera o tim dijetama, isprobao je delovanje ovsenih mekinja najpre u okviru svoje porodice, a kasnije i na nizu pacijenata i uverio se da su one najdelotvornije delovale za mršavljenje od svih sredstava koje je koristio. A evo i zašto.
1. Moć rastvorljivih vlakana
Ovas je žitarica koja nije mnogo zastupljena u ljudskoj ishrani. Kod nas se prednost daje pšenici, eventualno raži ili heljdi, dok se ovas znatno ređe koristi. Ovas ili zob poznat je uglavnom kao osnovna hrana za konje. Međutim, on poseduje nešto što se ne nalazi ni u pšenici, ni u raži, ni u heljdi, ni u ostalim žitaricama. Ono što ga razlikuje od svih ostalih žitarica su tzv. rastvorljiva biljna vlakna.
Poznato je da žitarice sadrže celulozna vlakna koja su nesvarljiva i koja čine ono što se u nutricionizmu naziva balastnim materijama. Da bismo održali dobro zdravlje, neophodno je da unosmo te balastne materije. Na primer, pošto se ishrana savremenog čoveka zasniva uglavnom na belom brašnu lišenom prirodnih balastnih materija koje žitarice inače sadrže, lekari preporučuju da kao dopunu ishrani korstimo pšenicne mekinje koje sadrže dosta tih vlakana. Pšenicne mekinje se koriste, na primer, kao delotvorne protiv zatvora, jer su nesvarljive i zbog toga samo prolaze kroz creva, a u isto vreme svojim mehaničkim dejstvom pokreću peristaltiku creva. Međutim, pšenicne mekinje često umeju i da iritiraju debelo crevo, da izazovu nadimanje, gasove i stomačne tegobe, pa se sa njima mora biti oprezan.
Ni balastne materije ili biljna vlakna koja sadrži ovas ne mogu da se svare, i one takođe prolaze kroz creva u nesvarenom obliku i izbacuju se preko stolice. Međutim, za razliku od pšenicnih vlakana i vlakana drugih žitarica koja su nerastvorljiva, vlakna ovsa koja se nalaze u ovsenim mekinjama se RASTVARAJU u vodi. I ne samo da se rastvaraju, ona zapravo upijaju tečnost, višestruko uvećavajuci svoj obim (mogu čak da ga uvecaju i do 35 i 40 puta!!); a upijaju ne samo okolnu tečnost, nego i sve materije rastvorene u toj tečnosti. Hajde sad da pogledamo šta to znači za proces varenja.
2. Ovas usporava apsorpciju hrane
Razlaganje hrane na svarljive sastojke počinje u ustima. Hrana koju unosimo u organizam sastoji se od ugljenih hidrata, masti i belančevina. Da bi se ove materije usvojile, moraju da se razlože na prostije sastojke. Proces razlaganja počinje već delovanjem enzima pljuvačke u ustima, a nastavlja se i dovršava u želucu. Ugljeni hidrati, odnosno složeni šećeri, razlažu se na prostije šećere, složene masti se razlažu na esencijalne masne kiseline, a belančevine na aminokiseline. Sve se to obavlja pod uticajem enzima (počev od enzima pljuvačke, ptijalina), hlorovodonične kiseline, žuči i pankreasnog soka u želucu. Nakon što se hrana u želucu dobro izgnječi i razloži na svoje proste sastojke, ona prelazi u tanko crevo.
Osnovna uloga tankog creva je da svojim finim resicama apsorbuje ove veđ razložene hranljive sastojke. Tanko crevo iz vlažne smese hranljivih sastojaka, nesvarljivih materija, enzima i fermenata resorbuje glukozu (prosti šecer), esencijalne masne kiseline i aminokiseline, i to direktno u krv, koja ih dalje raznosi do tkiva i organa gde ispunjavaju svoju energetsku i gradivnu funkciju. Sve što preostane i u čemu nema hranljivih materija potrebnih organizmu nastavlja svoj put dalje u debelo crevo, odakle se posle izvesnog vremena eliminiše iz organizma.
Pretpostavimo sada da smo uz svoj uobičajeni obrok uzeli i supenu kašiku ovsenih mekinja.
Pljuvačka i enzimi u ustima ne mogu da deluju na ovsena vlakna, jer čovek nema odgovarajuće enzime koji bi ih varili. Rastvorljiva ovsena vlakna će već u želucu početi da upijaju vodu iz unetih namirnica, čime će njihov obim početi da se uvećava. Zajedno sa vodom, ovsena vlakna upijaće i već razložene hranljive sastojke. Iz želuca se hrana, sada već potpuno razložene na proste šecere, aminokiseline i esencijalne masne kiseline kreće u tanko crevo. Jedina uloga tankog creva je da svojim resicama apsorbuje vodu punu rastvorenih hranljivih materija i da ih dopremi u krv. Međutim, ovsene mekinje, koje su već u želucu uspele da upiju određenu količinu vode sa rastvorenim hranljivim sastojcima, nastavljaju da ih upijaju i u tankom crevu, zahvaljujući čemu se usporava proces upijanja hranjivih materija u debelom crevu.
Kad se pogleda pod mikroskopom, nabubrela ovsena vlakna izgledaju kao niz kesica koje su u sebe upile vodu sa rastvorenim hranljivim materijama. Kada hranljive materije i voda jednom uđu u te „kesice“, više ne mogu da izađu iz njih. Resice tankog creva ne mogu da ih „isisaju“ iz nabubrelih ovsenih vlakana. Tako se ovsene mekinje, koje su višestruko uvećale svoj obim usled upijanja tečnosti i hranljivih sastojaka, zajedno sa nesvarljivim materijama kreću u debelo crevo, odakle će biti eliminisane iz organizma odnoseći i jedan deo hranljivih materija i kalorija sa sobom. Sada ćemo da pogledamo kakve sve to posledice može da ima na proces varenja i metabolizam čitavog organizma.
Čitajte dalje:
3. Ovsene mekinje - dijeta same po sebi
4. Preventiva protiv povišenog holesterola i srčanih oboljenja
5. Ovsene mekinje sprečavaju nagle skokove šecera u krvi
6. Ovsene mekinje protiv opstipacije i raka
HEMA-KHEYA-NEYE ǀ 2022
PROGRAMIRAO ǀ TEKOMS
